Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Upravljanje troškovima". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



Uvod u preduzeće

Preduzeće je istorijska kategorija koja se ne može razumeti bez njegovog mesta u društvenoj reprodukciji i bez njegove medjuzavisnosti sa privrednim sistemom .Preduzeće je samostalna ekonomska, tehnička i društvena celina. Vrste preduzeća po vlasničkoj strukturi mogu biti :

- Inokosna preduzeća

- Preduzeća ortakluk

- Društvo kapitala

Preduzeća se najčešće bave proizvodnjom robe ili pružanjem usluga a cilj svakog preduzeća je dobit Svi se okreću ka cilju da troškovi proizvodnje budu što niži a prodajna cena što viša. Proces proizvodnje ima tri osnovna činioca:

Rad

Sredstva za rad

Predmeti rada

Sredstva za rad i predmeti rada se nazivaju sredstva za proizvodnju. Ovi osnovni činioci se unose u tehnološki proces kao odgovarajući kvaliteti pri čemu se njihovo trošenje prenosi na novi proizvod. Rad se troši tokom cele proizvodnje bilo kroz direktno angažovanje celim tokom proizvodnje ili angažovanjem na organizovanju ili kontroli. Sredstva za proizvodnju se pojavljuju kao ulazni element proizvodnje i delovanjem rada na njima se tranformišu u novu liniju trošenja a to znači da prenesu neku svoju vrednost na novi proizvod. Principijelno se razlikuju trošenja predmeta rada – materija i trošenje sredstava za rad. Naime predmeti se podvrgavaju direktnoj transformaciji, delovanju rada na njih i prelazak u novi proizvod je neminovan dok sredstva za rad prenose samo deo svoje vrednosti na novi proizvod. Ovo znači da se vremenom sredstva za rad troše a na svaki proizvod je preneta neka količina njihove vrednosti. Veličina trošenja kao oblik ulaganja uslovljena je količinom utrošenih sredstava a kada se ovo pretvori u novčani iznos to postaju troškovi ili kako ih još zovemo troškovi u užem smislu. Troškovi u širem smislu pored troškova elemenata proizvodnje podrazumeva i poslovne izdatke za plaćanja koja nastaju u procesu reprodukcije. Izdatak je plaćanje materijala koji je ili će biti isporučen, plaćanje ugovornih i zakonskih obaveza, kamata, premija osiguranja, isplata ličnih dohodaka i sva druga plaćanje. Troškovi i izdaci se razlikuju po kvalitetu i vremenu nastajanja. Postoje izdaci koji nikad neće biti troškovi u užem smislu a to su porezi i doprinosi koji se ne troše u procesu proizvodnje ali se plaćaju. Primer kada kupljenu robu ne preradjujemo nego je preprodamo imaćemo izdatak ( plaćanje robe ) ali ne i trošak jer ne ide u proizvodnju. Troškovi su vrlo složena ekonomska kategorija pa samim tim i njihovo definisanje nije tako prosto. Na njihovu visinu utiče visina utrošenih sredstava proizvodnje i nivo cena po jedinici proizvoda. Bolje poslovanje podrazumeva smanjenje troškova a iz ovog proizilazi veći poslovni uspeh. Smanjenjem troškova preduzeću ostaje više novca za akumulaciju, može proširiti materijalnu bazu povećati lične dohotke ali i smaniti cenu proizvoda pa samim tim na tržištu postati konkurentniji. Troškovi mogu biti unutrašnji i spoljašnji. Unutrašnji troškovi mogu biti objektivni i subjektivni. Spoljni troškovi deluju na veličinu ukupnih troškova preko tržišta, zakonskih i ugovornih obaveza.

Troškovi su postali zanimljivi za kapitaliste širom sveta početkom XX veka kada niz naučnika svoje teorije plasira u tadašnjim privredama širom sveta. Ove teorije su bile naročito značajne za vreme kriza.U praksi se srećemo sa pojmovima koji su vezani za troškove a to su:

...

 

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]